subota, 19 avgust, 2017.

Dubravka Ugrešić, književnica. Poseduje hrvatski pasoš, ali preferira da živi drugde. Trenutno živi u Amsterdamu i predaje na UVA, Slavic Seminarium. Objavila je sledeće knjige: Poza za prozu (1978), Štefica Cvek u raljama života (1981), Život je bajka (1983), Forsiranje romana-reke (1988), Američki fikcionar(1993), Kultura laži (1996). Prvo izdanje romana Muzej bezuvjetne predaje izlazi ovih dana na holandskom jeziku.

Renata Salecl filozofkinja i sociološkinja. Radi kao istraživačica i Institutu za kriminologiju pri Pravnom fakultetu u Ljubljani, i kao gostujući profesor na New School for Social Reserch i na Cardozo School for Law u Njujorku. Objavila je knjige Disciplina kot pogoj slobode (Ljubljana, 1991), Zakaj abogamo oblast? (Ljubljana, 1993), The Spoils of Freedom: Psychoanalysis and Feminism After the Fall of Socialism (London, 1994). Sa Slavojem Žižekom uredila zbornik Gaze and Voice as Love Object (North Caroline, 1996).

Branka Arsić, videti Ženske studije 1, 1995.

Žil Delez (Gilles Deleuze), filozof. Glavna dela: Empirisme et Subjectivité, Différence et Repetition, Le Bergsonisme, Logique du sens, Spinoza et le probléme de l’expression, Nietzche et la philosophie, Le Pli Leibniz et le Baroque, i, u saradnji sa F. Gatarijem: L’Anti-Oedipe, Mille Plateaux, Kafka: pour une liiérature mineure, Qu’est-ce que la philosophie.

Feliks Gatari (Félix Guattari), studirao je farmaciju i filozofiju, i radio je na Clinique de la Borde u Courcheuern-y od njenog osnivanja 1953. Objavio je: Psychanalyse et transversalite, La Révolution molecualire i L’Inconscient Recherches.

Rozi Brajdoti, videti Ženske studije 1, 1995.

Senta Tromel-Plotz, (Senta Trömel Plötz) rođena u Minhenu gde je studirala anglistiku i germanistiku, a u SAD lingvistiku. Doktorirala je 1969 (na Pensilvanija univerzitetu u Filadelfiji) iz oblasti psihoterapeutike, a 1978. u svojoj habilitaciji povezuje istraživanje jezika sa psihoterapijom. Do 1984. je profesorka na Odeljenju za lingvistiku Univerziteta u Konstanci. Sada radi u SAD.

Uglavnom se bavi istraživanjima u oblasti feminističke lingvistike i psiholingvistike. Objavila je niz zapaženih radova na nemačkom i engleskom jeziku u poznatim svetskim časopisima. Posebno su zapažene dve knjige: Nasilje jezikom: silovanje žena u razgovorima (Gewalt durch Sprache: Die Vergewaltigung von Frauen in Gesprachen, 1992) i Jezik žene - jezik promena (Frauensprache - Sprache der Veranderung, 1984. prvo izdanje, 1992. drugo izdanje).

Svenka Savić, videti Ženske studije 1, 1995.

Vladislava Gordić radi kao asistent za englesku i američku književnost na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Prevodi sa engleskog, piše eseje i književnu kritiku. Objavila je knjigu Sintaksa tišine: poetika Rejmonda Karvera (Matica srpska, 1995). Jedna od osnivačica mreže ženskih inicijativa "Multimedija" u Novom Sadu.

Biljana Dojčinović-Nešić, videti Ženske studije 1, 1995.

Ženske studije br. 4

Designed By
Powered By
© 2017. Centar za ženske studije, Beograd