utorak, 12 decembar, 2017.

Apstrakt: U radu se daju podaci o Milevi Marić-Ajnštajn objavljeni u dnevnom listu "Politika" u poslednje dve godine (1994-1996), iz kojih se vidi da je neobična sudbina jedne žene iskorišćena za određene ciljeve društva i nacije. Pri tom se isključivao feministički pristup kao koristan u diskusiji o doprinosu Mileve Marić nauci.

U drugom delu se izlaže jedan od više mogućih pristupa Milevinoj ličnosti - analizom privatnih pisama koje su Mileva i Albert Ajnštajn pisali porodici Šavan iz Berna tokom nekoliko godina.

O razlikama koje se odnose na ličnost Mileve i Alberta zaključuje se na osnovu tekstualne (diskurs) analize dva pisma.

Ključne reči: diskurs analiza, feministički pristup, privatna korespondencija.

U poslednje dve godine u domaćoj naučnoj i publicističkoj javnosti pojavilo se više informacija, obaveštenja i prikaza o Milevi Marić-Ajnštajn (1875-1948), prvoj ženi poznatog naučnika Alberta Ajnštajna, našoj prvoj ženi koja je stekla najviše obrazovanje iz matematičkih i fizičkih nauka na Visokoj školi u Švajcarskoj. Napisi su se svodili na osnovnu nameru da se utvrdi koliko je Mileva Marić nepravedno zapostavljena u podeli zasluga za dostignuća u fizici, odnosno, koliko je doprinela u stvaranju novih teorija fizike dvadesetog veka. To se naročito odnosi na specijalnu teoriju relativiteta (STR), objavljenu 1905. u nemačkom časopisu Annalen der Physik, a potpisanu samo jednim imenom - Albert Ajnštajn. Postoji kontroverzno svedočenje sovjetskog akademika Jofea da je u redakciji časopisa video rukopis potpisan sa A. Einstein-Mariti, što ga je navelo da pomisli da su u pitanju dva autora.

Pratili smo napise o Milevi Marić-Ajnštajn u domaćoj štampi ("Politici") i zaključili ponešto o (zlo)upotrebi žene u nauci za posebne svrhe u društvu.

1. Najpre je u Novom Sadu, u organizaciji Univerziteta, održano savetovanje (13. i 14. maj 1994. u Matici srpskoj) pod naslovom "Mileva Ajnštajn (Marić): doprinos nauci: ocena doprinosa Novosađanke Mileve Marić svetskoj fizici" (podvukla S. S.). Savetovanje su organizovali matematičari i fizičari sa Univerziteta u Novom Sadu uz veliko zalaganje Rastka Maglića.1

U zaključku svog priloga Maglić navodi da nije cilj "da se umanji ugled i priznanje koje je Albert Ajnštajn pribavio u nauci i filozofiji", već "da se ispravi nepravedna slika Mileve Ajnštajn u svetskoj nauci i da joj se da priznanje koje je zaslužila" (162). Iz ovog zaključujemo da se fokusira ono što Mileva Marić jeste i što je činila u profesiji.

Od održavanja savetovanja, pa do objavljivanja knjige prošle su gotovo dve godine, a u međuvremenu je bilo mnogo napisa o Milevi Marić; na primer, samo u "Politici" objavljeno ih je nekoliko a među autorima bili su i učesnici savetovanja. Navodimo ih želeći da pokažemo različiti stav učesnika prema onome što je bilo određeno kao cilj savetovanja, ali stavljeno u vremenske okvire života u našoj sredini tokom 1994-1996.

Iz radova koji ništa ili gotovo ništa ne kažu o Milevi, već govore o Albertu ili fizici i matematici uopšte, najpre izdvajamo rad Zvonimira Marića "Ajnštajnova traganja za ciljem i metodom teorijske fizike". U njemu se Mileva ni jednom ne pominje već se u dodatku radu "Opaska o Milevi Marić" jasno daje sud o mogućnosti njene reafirmacije kao naučnice: Mileva Marić je "izvan matrice idejnih strujanja filozofske evolucije Ajnštajnovih misli". Dodaju se i mišljenja drugih ljudi o Milevi, kako autor kaže, "bez komentara", pa analizom tog dela teksta naslućujemo zašto je autor odlučio da odabere baš mišljenja ove tri muške osobe koje su je poznavale. Najpre citira mišljenje Filipa Franka (Philipp Frank, 1955):

"Iako pravoslavnog porekla (Mileva Marić) je bila slobodoumna i napredna, kao i većina Srba studenata. Po prirodi bila je rezervisana i nije u dovoljnoj meri posedovala sposobnost da stvori prijatnu i intimnu atmosferu... Bilo je nečega grubog i strogog u njenom karakteru. Zajednički život sa njom nije bio za Ajnštajna izvor mira i sreće... Kada je želeo sa njom da diskutuje o svojim idejama, koje su mu dolazile u izobilju, ona je odgovarala nekom ravnodušnošću, tako da mu je bilo teško da zaključi da li je ona zainteresovana ili ne" (podvukla S. S.) (str. 62).

Autor pridodaje kao komentar gornjem sudu mišljenje Hansa Alberta Ajnštajna, starijeg sina Mileve i Alberta Ajnštajna:

"Nije korektno reći gruba, tj. stroga. Neko ko je prošao kroz toliko mnogo nedaća... Pre bih rekao osoba koja je imala potrebu za ljubavlju i u primanju i u davanju. Ličnost čija odlika nije bila racionalnost" (podvukla S. S.).

Zatim autor dodaje sud Karla Seliga (1960), da Mileva nije bila specijalno darovita za matematiku.

U prvom citatu su moguće implikacije vezane za Frankova očekivanja drugačijeg ponašanja s obzirom na njegove predrasude o pravoslavnoj osobi ("iako pravoslavna"). On Milevu meri sa stanovišta svoje kulture i vere, ali procene njene ličnosti uglavnom su pozitivne. Odabirajući ovaj citat, autor iz srpske sredine zapravo izražava određenu netoleranciju prema Franku, čiji je sud citirao, pogotovu što ga lično ne komentariše. Nadalje, iz odgovora sina, koji toplo ocenjuje majku, nismo dobili sasvim pozitivan sud o majci - njena odlika nije bila racionalnost, osobina koja se tako ceni u zapadnom svetu. Poslednji sud sasvim isključuje Milevin naučnički udeo u fizici XX veka.

Drugim rečima, Zvonimir Marić nije doprineo boljem shvatanju uloge Mileve Marić u nauci, ali zato doprinosi stvaranju otpora prema svemu što je Milevu u Albertovoj sredini okruživalo - ljudima i shvatanjima.

Nakon savetovanja, pojedini autori su se potrudili da afirmišu sopstveni stav i u dnevnoj štampi. Dragan Trifunović ("Politika", 2. jul 1994, 17) konstatuje da "jednostavno, u papirima nauke ne poznajemo ni jedno Milevino napisano ostvareno delo", što je za njega osnovni objektivni pokazatelj doprinosa u nauci. Zastupa uobičajen stav da se objektivna nauka ne može zasnivati "na prepričavanju proverenih i neproverenih, pa čak i izmišljenih izjava Milevinih i Ajnštajnovih savremenika", što je "naučno neispravan... opasan" put koji "zadire u temelje morala". Autor ovakvim zalaganjem direktno osporava vrednost onih radova (na savetovanju) koji se temelje upravo na takvim podacima.2

Nešto kasnije, organizator savetovanja Rastko Maglić je u svom članku ("Politika", 6. novembar 1995) afirmisao Milevin značaj: "Lično sam ubeđen da je formulisanje STR (Specijalne teorije relativiteta) zahtevalo ne toliko visoku matematiku, koliko miran i logičan mozak. Mladi Albert (četiri godine mlađi od Mileve) bio je inspirisan čovek, s puno novih ideja, dok je Mileva bila umirujući činilac u njihovoj saradnji" (setimo se suprotnog suda sina da Milevina odlika "nije bila racionalnost"). Maglić veruje u Milevin doprinos, ali nema očigledne dokaze iz domena objektivne nauke o kojima govori njegov kolega Trifunović. On želi da se Mileva danas afirmiše u svom gradu, Novom Sadu, kao ona Srpkinja koja je potekla iz Vojne krajine. Najpre u uvodu (10) navodi da "ne želi da ukalja ugled Alberta Ajnštajna ni u kom pogledu - samo da ukaže na Milevin doprinos i obezbedi joj zasluženo mesto u istoriji nauke - koliko ona to zaslužuje" (str. 10), ali na kraju zaključka (162) navodi reči Džona Stahela (sa kojim se očigledno slaže) da posle detaljne analize zajedničkog rada Mileve i Alberta "nasigurno slika Ajnštajna neće izaći bez ogrebotina - neće izaći kao svetac..." (podvukla S. S.).

Nekoliko meseci kasnije ("Politika", 30/31. decembar, 1995), Stanko Stoiljković, povodom savetovanja održanog u Novom Sadu, piše autorski članak u kojem prenosi samo ovu poslednju izjavu da "Albert Ajnštajn neće izaći kao svetac bez ogrebotina". I tako ova izdvojena rečenica citirana u "Politici" demantuje rečenicu iz uvodne reči Maglića, da "skup ne želi da ukalja ugled Alberta Ajnštajna ni u kom pogledu".

I drugi članci, objavljeni takođe u "Politici", imaju tendenciju netolerantnog odnosa prema Albertu Ajnštajnu, za čiju potvrdu nalaze elemente u radovima autora sa savetovanja. Najpre, pogledajmo koju vrstu dokaza za afirmaciju Milevinog doprinosa izvodi Maglić u svom radu.

Jedan dokaz je lingvistički. Ruski fizičar Abram F. Jofe je "imao priliku da vidi ORIGINAL RADA SPECIJALNE TEORIJE RELATIVITETA" u kancelariji časopisa Annalen der Physik 1905. On pominje u svom radu da je potpis na radu o Specijalnoj teoriji relativiteta bio A. EINSTEIN-MARITI. Jofe argumentiše da je MARITI mađarska verzija srpskog imena MARIĆ; dalje, on izražava mišljenje da je to običaj "u Švajcarskoj da muž dodaje devojačko ime svoje žene!" Zatim dodaje da "u Švajcarskoj nije običaj da muževi dodaju ženino ime kad se potpisuju; očigledno Jofe nije mogao da veruje da bi jedna žena mogla biti autor rada" (str. 156). Maglić ne navodi pravilo kada jeste običaj da muž dodaje ženino prezime uz svoje, pa otuda ne znamo kada je, sem u ovom slučaju, Albert Ajnštajn navodio njeno prezime uz svoje. U korespondenciji iz prvih godina braka, Ajnštajnovi se nisu potpisivali svojim prijateljima sa oba prezimena (vidi materijal u dodatku), već se Albert potpisivao najčešće sa A. ili prezimenom (Einstein). Dokaz sa prezimenom, ma koliko se činio bitan, ne može se koristiti u prilog Milevi Marić, tj. da je ona koautor rukopisa. Potrebni su dokazi druge vrste.

Nakon članaka vezanih za savetovanje i učesnike savetovanja, pojavljuju se tri napisa povodom izlaska iz štampe knjige novinarke "Politike" Dragane Bukumirović Mileva Marić-Ajnštajn.3 Naslov i tekst (nedelja, 24. XII, 1995) podudaraju se sa političkim tendencijama u "Politici" u vreme kada se članak pojavljuje:

nadnaslov: Fatalne Srpkinje
naslov: Žena genija
podnaslov: Ko je bila Mileva Marić-Ajnštajn, zaboravljena Srpkinja, prva žena slavnog nobelovca

Već iz ovih elemenata se vidi da se u tekstu insistira na nečemu što je u političkim uslovima tog vremena bilo očekivano u listu "Politika" - podsećanje javnosti da Mileva pripada izuzetno darovitom narodu, velikom jatu umnih, ali je to na fatalan način predstavljeno (naziv serije u kojoj je knjiga objavljena). I, napokon, način određenja žene ne može biti izvan njenog tradicionalnog poimanja, pa je određena kao žena koja pripada geniju. Tako je smeštena između genija naroda i genija muža. Odgovor na pitanje iz podnaslova je, onda, to je Srpkinja koja pripada nama i geniju.

Drugi pasus teksta: "Bez primisli na feminističke prigovore kako su značajne i umne žene gurnute u stranu i zaboravljene, namera i izdavača (glavni urednik Miličko Mijović) i autora je da se prikažu sudbine žena koje se opiru prosečnosti i beznačajnosti" (podvukla S. S.).

Kraj teksta: "Knjiga je pokušaj da se osvetli da se u životu žene teško, ili nikako, mire dve sreće: profesionalna i lična. Jedna se mora žrtvovati" (podvukla S. S.).

Poruka je jasna: Mileva može da služi nacionalnim (čak nacionalističkim) idejama,4 ali od feminističkih mora biti sačuvana. Ili, parafrazirano, "mi je možemo koristiti za nas, ali vi nikako za vas koje želite da prosvetlite žene u tom smislu da se profesija i materinstvo mogu kombinovati"5.

Iz ovakvih napisa može se zaključiti da se na domaći teren prenosi nešto što je prisutno u diskusijama u svetu - negiranje vrednosti Mileve Marić,6 a što se koristi za pojačavanje (svesno ili nesvesno) anti-jevrejskog stava.7

Negativan odnos prema feminističkom pristupu Milevinoj ličnosti i njenoj profesionalnoj sudbini nagovestio je i organizator skupa Rastko C. Maglić (str. 10). Navodeći nekoliko rezervi za ispitivanje doprinosa Mileve Marić nauci, pored ostalih pominje:

"Druga rezerva koju je potrebno istaći u ovom slučaju je interes savremenih feminističkih grupa da identifikuju Milevin slučaj sa svojim ciljevima. Opet, postoji puno razloga da se slučaj Mileve Ajnštajn-Marić posmatra s ove tačke gledišta ali to nije od interesa za ovaj skup" (podvukla S. S.).

Oko Mileve Marić se stvaraju zainteresovane snage koje samo prividno pomažu njenoj afirmaciji u našoj i svetskoj sredini; jer u knjizi Dragane Bukumirović Ajnštajn se prikazuje sa negativnim osobinama, što nije u skladu sa onim što se u samom početku u našoj javnosti želelo: da se pokaže NJEN doprinos nauci, ali da se ne umanji NJEGOV.

Reklama knjige Dragane Bukumirović čini lošu uslugu Milevi i otvara nove probleme na drugoj strani - viđenje ljudske i profesionalne vrednosti njenog supruga, jevrejskog porekla, sa srpske strane (namerno ne kažem Milevine strane).8

Feministički pristup

Pokazaćemo ovde kako bi mogao izgledati pristup ličnosti Mileve Marić, čitanjem teksta koji je sama Mileva pisala. Jedini pisani materijal koji je ostao iza nje su privatna pisma koja je pisala svojoj prijateljici u Bern.9

Ovaj tip pisane komunikacije blizak je govorenoj utoliko što nije prošao intervenciju, lektorsku ili korektorsku, pa se tok misli u pismu može povezivati sa onim u usmenoj komunikaciji,10 uokviren zahtevima pisma kao specifičnog tekstovnog žanra. Do sada su javnosti bila dostupna ljubavna pisma Mileve i Alberta Ajnštajna (Renn & Schulmann, 1992), i pisma nastala do 1914. godine (Stochel, 1987).

Odgovarajuća metoda analize privatnih pisama podrazumeva određeno predznanje (background knowledge) o osobama koje se dopisuju, kao i o temi o kojoj se piše. Analiza se može vršiti sa većim interesovanjem za pošiljaoca pisma, ili za primaoca, ili za oba učesnika komunikacije, istovremeno.

Cilj analize je da na primeru samo dva privatna pisma ukažemo na različite poglede Mileve Ajnštajn i Alberta Ajnštajna u odnosu na njihove ličnosti i u odnosu prema drugima u svetu, i na okolnosti koje ih okružuju, kako bismo ilustrovali metod pomoću kojega možemo dopreti do Mileve Marić kroz njenu ličnu delatnost.

U postojećoj literaturi o načinima komuniciranja muškarca i žene (Tannen, 1990; Trömel-Plötz, 1992) ukazuje se na razlike u komunikaciji u zavisnosti od načina socijalizacije muškarca i žene u svojim kulturama i društvima. Otuda se i polne razlike vezane za način komunikacije svrstavaju u međukulturne (cross cultural communication). Ovakvim određenjem naglašava se razlika koja je nastala u načinu komunikacije kao rezultat različitog kulturnog i društvenog odrastanja jedinke, i ukazuje se na važnost njihovog izučavanja. Primarni zadatak takve analize je da ukaže i objasni različite oblike nesporazuma između muškarca i žene u svakodnevnoj komunikaciji. U našem slučaju, moguće nesporazume između Mileve i Alberta Ajnštajna.

U ovom radu analiziramo tekstove privatnih pisama Mileve Ajnštajn (Marić) kao pošiljaoca pisama u odnosu na osobu koja prima pisma, i u odnosu na Alberta Ajnštajna, muža koji piše svoj tekst u istom pismu. U dva neobjavljena pisma (od ukupno 11 sačuvanih u Ajnštajnovom muzeju u Bernu),11 Mileva i Albert Ajnštajn zajedno pišu prijateljima, gospodinu i gospođi Šavan (Chavan) u Bern, 1911. i 1912. godine.

Kao i drugi oblici diskursa (Savić, 1993), privatna pisma imaju karakterističan početak, sadržinu i kraj. Ova se osnovna struktura analizira uz primenu tri osnovne kognitivne kategorije: subjekat u odnosu na druge u nekom prostoru i nekom vremenu događanja:

1. subjekat: prema drugima (ja/mi - drugi)
2. mesto događanja: ovde - tamo
3. vreme događanja: prošlost - sadašnjost - budućnost

Vodi se računa i o vremenskoj distanci koja deli subjekte od vremena kada su pisma nastala, jer se diskurs privatne korespondencije unekoliko menjao tokom vremena u zavisnosti od promene odnosa u društvu. Analiziraju se privatna pisma upućena dobro poznatim osobama, prijateljima, pa se stiče utisak da vremenski razmak od 90 godina nije učinio znatne izmene u načinu pisanja privatnih pisama ove vrste.

U prvom zajedničkom pismu (pismo br. 138, vidi prilog), najpre piše Albert, a ispod njegovog teksta je Milevin. Pismo je napisano neposredno posle preseljenja porodice Ajnštajn u Prag (5. IV 1911), gde je Albert bio angažovan da predaje Teorijsku fiziku na Univerzitetu.12

Tekst privatnih pisama ima prepoznatljiv početak, to je ustaljena fraza za oslovljavanje:

Dragi Gospodine Šavan, u Albertovom tekstu,
Draga Gospođo Šavan, u Milevinom tekstu.

U slučaju privatne korespondencije mogu biti iskorišćene različite fraze za završavanje teksta, u ovom slučaju:

Najbolji pozdravi, u Albertovom tekstu,
Sa srdačnim pozdravima, u Milevinom tekstu.

Slede zatim potpisi:

Vaš A. A. u Albertovom tekstu,
M. Ajnštajn u Milevinom.

Na osnovu potpisa možemo suditi o tome koliko autor teksta želi da bude vidljiv i prisutan u svesti onoga ko tekst čita, koliko se otkriva u potpisu zavisi i od toga kako sebe zamišlja u svesti onoga kome je namenjena poruka. Ovde je u pitanju dopisnica, odgovor na ranije primljeno pismo, upućeno dobrim poznanicima koji raspoznaju njihove rukopise. Tekst na dopisnici je vidljiv i za druge eventualne čitaoce kojima poruka nije namenjena, o čemu Albert vodi računa jer ne pominje imena ličnosti sa kojima namerava komunicirati, već daje samo njihove inicijale (V. odnosno Z.). U svetlu takvog postupka može se proceniti i Albertova odluka da svoje inicijale stavi umesto punog potpisa kao prvi pisac teksta. Albert, kao prvi, potpisuje se inicijalima, A. A., a Mileva punim prezimenom muža i inicijalom za lično ime koje prethodi. Albertovi potpisi na nekoliko drugih pisama su različiti: samo A., zatim A. Ajnštajn, zatim samo prezimenom (Ajnštajn). Mileva se u svim pismima dosledno potpisuje na opisani način: Albertovoj raznovrsnosti suprotstavlja se Milevina doslednost u istosti. Njoj je izgleda važno da pokaže i naglasi da je Ajnštajn. Sem toga, ime Mileva, u germanskom okruženju u Bernu, nju otkriva kao negermanku, pripadnicu slovenskog naroda, koja možda u toj sredini baš i nije rado prihvaćena - zato Mileva pribegava strategiji prikrivanja korišćenjem inicijala za ime.

Onima, koji ove tekstove čitaju kao eventualni čitaoci iz sadašnje perspektive, može se činiti da se o Albertovom identitetu doznaje kroz Milevin potpis (uporedi fotokopiju).

Sadržaj teksta se nalazi između opisanog početka i kraja. Njega razlažemo u manje sintaksičke jedinice - klauze (sintaksička jedinica koja obavezno mora imati predikat). Ove jedinice propuštamo kroz tri odabrana kriterijuma (1-3).

Najpre prema kriterijumu 1:

1. ja/mi - drugi

Albert Mileva
Ja sam se rastužio na Vašu vest Mi smo srećno stigli u Prag
Ja ću pisati da pomognem Mi šaljemo vama prij. pozdrav
Mi smo stigli posle napornog puta Ja ću poslati paketić vama
Mi smo čak pronašli i stan Ja nemam vremena

Albert na početak stavlja informacije koje govore o njegovom "ja", dok Mileva najpre odabire informacije koje se tiču zajedništva - cele porodice ("mi"). Njena se informacija o preseljenju u Prag odnosi na završnicu, na sam kraj procesa preseljavanja, koji procenjuje "srećnim" i u njega uključuje sebe i svoje. Albert, međutim, saopštava o procesu preseljenja, koji je, očigledno, bio "naporan", i u njega takođe uključuje sebe i ostale iz porodice. Imamo podatak da dve osobe saopštavaju različito o istom iskustvu koje je na njih imalo različite odraze: Albert govori o napornom procesu preseljenja, dok Mileva govori o srećnoj završnici tog napornog preseljenja. Naći brzo stan u Pragu tog vremena nije bilo jednostavno. Verovatno je Albert najviše zbog toga i brinuo, jer je za njega bilo olakšanje to što su "čak pronašli stan", o čemu Mileva uopšte ne saopštava.

Ako se povežu informacije iz biografije o Milevi (Đurić-Trbuhović, 1969), u kojoj se kaže da je ona nerado pošla u Prag, onda bismo mogli zaključiti da Mileva skriva svoja osećanja i ne želi da ih saopšti kako joj ne bi bilo zamereno zbog muža.

Drugi kriterijum analize nas uvodi u prostorni odnos događanja u novom okruženju (u Pragu), u odnosu na drugo u Bernu.

2. ovde - tamo

Mileva već u prve dve zasebne sintaksičke celine povezuje "ovde i tamo". Čini to tako što veznikom i spaja razdvajanje tj. srećno stizanje u Prag, i slanje prijateljskih pozdrava onima koji su "tamo" ostali, u Bernu. U njenim mislima "ovde" su drugi, koji su "tamo" ostali.

Smeštanje događaja u vremenske relacije u svakom diskursu, pa i u privatnoj korespondenciji, otkriva nam spremnost individue da pomera događaje na vremenskoj osi u zavisnosti od lične procene i perspektive. Otuda nam analiza vremena više može reći o subjektu u prostoru.

3. prošlost - sadašnjost - budućnost

Pomaganje drugima Albert smešta u budućnost ("pisaću V-u" i "prof. Z-u"); brigu za druge Mileva takođe prenosi u budućnost (poslaću Vam paketić) prisećajući se svoje obaveze ("koji sam obećala"), ali je njena briga za druge u budućnosti kontinuitet ove iz sadašnjosti ("šaljemo vam prijateljske pozdrave").

Sadašnjost je Milevina puna obaveza ("nikako da stignem").

Prošlost je iza njih ("stigli smo; pronašli smo").

U svom tekstu Albert vidi budućnost kao nešto što je za njega neprijatno, povezano sa promenama, stvaranjem novih navika, što, čini se, njemu nije lako ("treba prebroditi bezbrojne poteškoće kada čovek dođe u tako potpuno različite i nenaviknute prilike"). Tu svoju teskobu ne želi jasno da prizna pa je smešta u bezlične sintaksičke konstrukcije i time minimizira činjenicu da je reč o njegovom ličnom osećanju toga prostora "ovde".

Na osnovu sadržaja prvog pisma zaključujemo da je Ajnštajn bio spremniji da govori drugima o onome što ga ne zadovoljava, što mu smeta i čini ga nesigurnim, dok Mileva pokušava takve podatke da sakrije i prikaže sebe u optimističkom svetlu.

U drugom zajedničkom pismu (br. 153), pisanom po povratku u Švajcarsku iz Praga, vidljive su izvesne pravilnosti u načinu kojim Albert i mileva sebe predstavljaju drugima 13.

1. ja/mi - drugi

Ovoga puta najpre piše Mileva, a zatim Albert, mnogo više.

Albert Mileva
Ja se izvinjavam/priznajem krivicu Ja bi se radovala zbog vas
Ja nisam pisao Ja želim da vas vidim
Ja sam imao mnogo posla Ja molim da dođete
Ja ću se radovati da se ponovo vidimo Mi smo svi zaista dobro
Ja molim da dođete Ja kažem deca su velika
Mi se radujemo Ja se radujem zbog vas
Mi smo se u Pragu osećali kao stranci
Ja se radujem zbog vas
Ja se nadam da će to potrajati
Mi ćemo opet pomoći

Mada i Albert i Mileva u prvim klauzama stavljaju sebe u centar, čine to iz različitih uglova. Albert je zaokupljen više sobom, poslovima, dok Mileva govori o sebi misleći na druge ("radujem se zbog vas"; "želim da vas vidim"; "molim vas da dođete kod nas"). Albert se nakon saopštavanja o nemilim doživljajima kao ’mi’ ("mi smo se u Pragu osećali kao stranci"), ponovo vraća na sebe.

2. ovde - tamo

Kada prelazi na zajednicu ’mi’, Albert saopštava zapravo o ’ja’ teskobnom osećanju u Pragu ("kao stranac"), jer deca su mala i njima je svejedno gde su kada su uz roditelje. Moguće je da uključuje i Milevu, da govori i u njeno ime. Ona, međutim, o svojoj teskobi "tamo" neće ništa da kaže onima koji pismo u svome ’ovde’ čitaju. Ona jednostavno govori o ’ovde i sada’ ("zaista svi smo dobro"), a ono što je bilo u Pragu ne pominje. Mileva neće druge da opterećuje onim neprijatnim što sama doživljava. Hoće da se pred drugima pokaže u optimističkom svetlu.

3. sadašnjost - prošlost - budućnost

Mileva govori u sadašnjosti i o deci, koja su joj osnovna briga. Albert ih, međutim, ne pominje - on je obuzet svojim velikim poslovima i druženjem sa drugima. I on i Mileva pozivaju svoje prijatelje da im budu gosti u budućnosti, ali događaj imenuju različito. Mileva precizira da je to Božić i novogodišnji praznici, a za Alberta su to samo praznici. Albert je jevrejskog porekla, Mileva pravoslavne vere, a reč je o proslavi katoličkog/protestantskog Božića i Nove godine u Švajcarskoj, čiji su građani članovi porodice Šavan. Za Alberta je to, možda jedan od mnogih praznika, ali ne i njegov, za Milevu u toj situaciji "sada" u Švajcarskoj, praznik drugih je i njen. To govori o njenoj adaptaciji u novoj sredini, želji da se uklopi u ovo "drugo/sada", koje je tradicija onih kojima se pismo šalje, porodice Šavan. Ovaj podatak ukazuje nam i koliko se Albert i Mileva razlikuju u pogledu toga koliko žele da su ("mi") slični sa "drugi" 15.

Zaključak

U uporednoj analizi onoga što piše Albert i što piše Mileva, interesovala nas je pre svega Mileva, kao osoba koja je doživela po svemu tragičnu životnu priču, nakon blistavog intelektualnog početka. Koliki je u tome doprinos društvenih okolnosti u kojima je živela, koliko individualnost, a koliko kulturna tradicija iz koje je samo prividno otišla, ostaje nam da istražimo. U ovom radu prikazujemo kako se može posmatrati ono što je činio i doživljavao Albert, a kako ono što je činila i doživljavala Mileva.

Na osnovu pisama Mileve i Alberta Ajnštajn upućenih istoj porodici u Bernu zaključujemo da se razlikuju u načinu na koji saopštavaju o sebi i kako govore o "drugima". Razlike se mogu pripisati individualnim karakteristikama svakoga od njih. Moguće je, međutim, da je način na koji su percipirali svoj boravak u Pragu, i odnos prema drugima iz tog grada, rezultat drugačijeg vaspitanja i odrastanja u svojim kulturama - Milevino slovenskoj, srpskoj, a Albertovo dominantniju nemačkoj-jevrejskoj.

Zalažemo se za iskazivanje doprinosa Mileve Marić-Ajnštajn nauci iznalaženjem takvog metoda koji će u punoj meri omogućiti da se njena ličnost, profesionalna i individualna, sagleda bez umanjivanja veličine drugih.

Svenka Savić,
Univerzitet u Novom Sadu

LITERATURA

Đurić-Trbuhović, D., (1969), U senci Alberta Ajnštajna, Kruševac, Bagdala, drugo izdanje 1995.
Frank, Philipp, (1955), Einstein: His Life and Time, New York.
Renn, J. i R. Schulmann, (1992), Albert Einstein, Mileva Marić: The love letters, Princeton University Press, Princeton, New Jersey.
Savić, S., (1993), Diskurs analiza, Filozofski fakultet, Novi Sad.
Seelig, C., (1960), Albert Einstein: Eine dokumentarische Biography, Zürich.
Stochel, J. ur., (1987), The collected papers of Albert Einstein, Vol. 1: The early years (1879-1902), Princeton University Press.
Tannen, D., (1990), You just don’t understand: Woman and man in conversation, Ballantine Books, New York.
Trömel-Plötz, S., (1992), Frauensprache: Sprache der Veränderung, Fischer Taschenbuch Verlag, Frankfurt.

DODATAK

Prepiska Mileve i Alberta Ajnštajn sa gospodinom i gospođom Šavan iz Berna:

(11 pisama iz arhive Ajnštajnovog muzeja u Bernu)

br. 138
dopisnica iz Praga, 5. IV 1911.

Dragi gospodine Šavan!
Vaša vest me je stvarno rastužila. Odmah ću pisati V-u, ukoliko mi to dozvolite, možda će to nešto pomoći. Pisaću i prof. Z.

Stigli smo posle napornog puta, čak smo već pronašli i stan. Ali treba prebroditi bezbrojne poteškoće, kada čovek dođe u tako potpuno različite i nenaviknute prilike.

Najbolji pozdravi, Vaš A. A.

Draga gospođo Šavan!
Mi smo srećno stigli u Prag i šaljemo Vam prijateljske pozdrave. Ovih dana poslaću Vam paketić koji sam obećala, u poslednje vreme nikako da to stignem.
Mnogo pozdrava Vaša M. Ajnštajn

adresa: Trebishecho ulica 12/5, Prag

br. 139
(pismo bez datuma)

Draga gospođo Šavan,
Šaljem Vama i gospodinu Šavonu naše najbolje želje za Božić! Nadam se da ste dobro i da nećete zaboraviti da nas ovde posetite. Duže vremena bili smo van Ciriha i ja sam se mnogo uzbudila zbog loših vesti od mojih roditelja. Za Novu godinu pisaću Vam opširnije na francuskom, danas samo na brzinu. Mnogo pozdrava i sa zakašnjenjem velika hvala za poslednji (nečitko) od Vaše M. Einstein.
(dodatak na francuskom koji piše Albert)

Najsrdačniji pozdrav od Vašeg Alberta i želje za Božić

br. 140
bez datuma (početkom avgusta 1912. porodica Ajnštajn je ponovo došla u Cirih)

Draga Gospođo Šavan,
Želim još jednom od srca da Vas zamolim, da ipak nakratko dođete, ja ću Vas sigurno dobro negovati ako Vama ne bude sasvim dobro. I doduše želim oboje da vas zamolim, ukoliko Vam je moguće, da dođete već 25. pre podne jer je vreme inače sasvim kratko, imamo i dosta mesta za spavanje. Dakle, molim, molim Vas dođite! Mi ćemo sigurno doći u Bern za prolećni raspust, sada smo zbog našeg malog pomalo vezani. Mnogo pozdrava i do skorog viđenja Vaša M. Ajnštajn.

adresa: Z. Hofstr. 116 (Carihberg, Hofstrasse)

br. 141
(na pismu žig ima oznaku 9. X 16.IV i napred je na pismu 1918.)

Draga gospođo Šavan,
Nadam se da ćemo se moći videti ovog leta, ja bih veoma rado bila došla u Bern, ali sam već preko tri meseca bolesna i moram celo vreme da ležim. Sada sam u sanatorijumu Teodosijanum a moja deca moraju da budu sama sa služavkom, što me žalosti.

Nadam se da ste Vi i gospodin Šavan bolje, radovalo bi me da ponovo od Vas nešto čujem. Puno pozdrava Vaša M. Ajnštajn.

br. 143
(Na razglednici su visoka brda između kojih je jezero. Na njoj piše Cavloccio See mit Piz Sorno, a ima poštanski žig iz Graubundena i nosi datum 5.8.13/1913)

Dragi gospodine i draga gospođo Šavan,
Najlepše zahvaljujem na pismu i lepi pozdravi od gore. Dolazim sa svojom ženom i Albertom između 10. i 15. u Bern da bi Vas videli.
Srdačni pozdravi Vaš Ajnštajn

Mnogo mnogo pozdrava i do skorog viđenja od Vaše M. Ajnštajn
Pozdrav Albert (sin)

br. 144
(razglednica Ciriha)

Draga gospođo Šavan,
Veoma se radujem Vašoj poseti i molim Vas da mi nešto ranije napišete kada će to biti kako bih sigurno bila tu. Odavno sam Vam pisala, ali Albertić (Albertli) je bio bolestan i čekala sam da sve opet bude u redu.
Nadam se da ste Vi uvek dobro!

Mnogo prijateljskih pozdrava od moje dece i Vaše M. Ajnštajn

br. 145
(dopisnica nosi žig Berna i datum 15.IX 19 - (godina se ne vidi dobro)

Draga gospođo Šavan!
Danas ne mogu doći. Molim, izvinite me. Doćiću, ako pristajete, sutra popodne.

Mnogo prijateljskih pozdrava od Vaše M. Ajnštajn

br. 147
(razglednica iz Mihova, a na razglednici je Prag, pogled sa obale na stari grad.) Ne vidi se datum, ali bi moglo biti da je iz 1911. godine kao i pismo 138).

Dragi prijatelji!
Najlepše zahvaljujemo na dragoj čestitci i naše najbolje želje za Novu godinu, za radosni susret u Švajcarskoj.

Vaš stari A. Ajnštajn
Mnogo pozdrava od Huga. (dodato dečjim rukopisom)

br. 148
(razglednica iz Novog Sada naslovljena je na Gospodina i Gospođu L. Šavan; nosi datum 9. 09, godina se ne vidi, ali je moguće da je 1913, jer Trbuhović kaže da je septembra 1913. Mileva sa decom kod svojih u Srbiji)

Drugarski pozdrav sa letovanja šalje Vam Vaša M. Ajnštajn
(Bido - potpis sina, dečji rukopis)

br. 153
(pismo nema datuma niti adresu, najpre piše Mileva, a onda Albert, verovatno je iz 1912. kada su se vratili iz Praga u Cirih)

Draga gospođo Šavan,
Veoma bi me radovalo da Vas oboje ponovo vidim nakon tako duga vremena i iskreno Vas molim da ipak dođete kod nas za vreme ovih božićnih i novogodišnjih praznika. Mi smo svi zaista dobro, deca su nam već velika i opasna (bđs), kako ćete već videti. Veoma se radujem da ćemo tada moći o svemu mogućem da pričamo.

Vaša M. Ajnštajn

Hofstr. 116 Cirih-Fluntern

Dragi Gospodine Šavan!
Moram se izviniti jer nisam tako dugo pisao, ali mnoštvo poslova mi nije dozvoljavalo. Veoma bih se radovao da se ponovo vidimo, stoga Vas molim da sa svojom ženom dođete za praznike. Svi se veoma radujemo što smo ponovo u Švajcarskoj, u Pragu smo se stalno osećali strancima. Silno se radujem da su kod Vas u službi nastali bolji odnosi, nadam se da će to potrajati. Ako ponovo stvari budu krenule nagore već ćemo opet pomoći.

Sa srdačnim pozdravima,
Vaš A. Ajnštajn

br. 154
(dopisnica iz Ciriha, nosi datum 10.II.11, a adresirana na Gospodina L. Šavan. Najpre piše Albert, a onda Mileva)

Dragi moji prijatelji!
Molimo Vas da nas posetite pre nego što otputujemo (krajem ovog meseca) i to što je pre moguće. Samo se najavite dopisnicom. Mi više ne možemo kod Vas u Bern jer bi to bilo suviše složeno zbog našeg najmanjeg. Ali vas molim neodložno da nam ne donesete nikakve poklone! Naša jedina želja je da sa Vama provedemo nekoliko dana.

Srdačne pozdrave, Vaš A. Ajnštajn

Draga Gospođo Šavan!

Veoma bih se radovala da Vas i Gospodina Šavona još jednom vidim i molim Vas da nas što skorije posetite jer više ne ostajemo dugo ovde. Šaljem oboma srdačnih pozdrava i do skorog viđenja.

Vaša M. Ajnštajn
____________________________________

NAPOMENE

* Mileva Marić je rođena u Titelu (7. XII 1875), a umrla (4.VIII 1948) u Cirihu. "Mala hroma devojčica, krupnih crnih očiju"... "imala je urođeni smisao za humor i muziku". Na studije matematike i fizike upisala se oktobra 1896. u Bernu. Venčala se sa Albertom Ajnštajn 6. januara 1903. godine u Bernu. Prvi sin Hans Albert, rodio se 14. maja 1904, a 28. avgusta 1910. drugi sin Eduard koji je dugi niz godina bio bolestan.

1. Radovi sa savetovanja zatim su objavljeni u knjizi pod istim nazivom (1995), ali uz izostavljanje podnaslova (odgovorni urednik Dragoslav Herceg). Pri tom napominjemo da je knjiga objavljena bez dovoljno lektorske i korektorske intervencije. Univerzitetu u Novom Sadu ne ide na čast štampanje ovako aljkave publikacije, pogotovu kada njome želi da dopre i do studenata, koji o njoj malo znaju, kao i do onih kojima je knjiga namenjena. U daljem tekstu se pozivamo na pisane tekstove autora čiji sadržaj dajemo ovde:a. Dr Vojislav Trbuhović: Mileva Ajnštajn-Marić i njen biografb. Dr Dragan Trifunović: Teorija relativnosti kod Srbac. Marko D. Leko: Specijalna teorija relativnostid. Dr Zvonimir Marić: Ajnštajnova traganja za ciljem i metodom teorijske fizikee. Dr Milutin Blagojević: Fizika prostora i vremenaf. Drenka Dobrosavljević: Prepiska Mileve Marić i Alberta Ajnštajna 1897-1902g. Živko Marković: Sećanja starih Novosađana na Ajnštajnoveh. Rastko C. Maglić: Doprinos Mileve Ajnštajn naucii. Raša Popov: Titel, Kać i Vojvodina - intelektualna kolevka Mileve Marićj. Mirko Kutlača-Kistanjac: Albert Ajnštajn i Nobelova nagrada.Već se iz naslova svih radova u knjizi vidi da je samo jedan rad direktno vezan za temu savetovanja - rad R. C. Maglića. U radu D. Dobrosavljev se daju podaci iz prepiske Alberta i Mileve u ranim godinama poznanstva i braka. U radovima D. Trifunovića, M. D. Leko, Z. Marića, M. Blagojevića govore fizičari i matematičari, o fizici i matematici, implicitno o Albertu Ajnštajnu, što je i u naslovu M. Kutlače-Kistinjaca. Ovi radovi gotovo da nemaju direktne veze sa Milevom, dok dva rada daju podatke o okruženju u kojem je ona živela pre odlaska u Cirih na studije. Uopšte se može reći da knjiga naslovljena sa Doprinos Mileve Ajnštajn-Marić nauci nema jasnih podataka o njenom doprinosu, već se široj javnosti prezentuje šta je to što je Albertov doprinos.
2. Autor, zapravo, ne vidi u čemu je problem, jer je i Tolstojeva žena Sofija pomagala svome mužu, "čak je fizički prepisivala Tolstojeve tekstove"... a "ostala je na marginama istorije književnosti".
3. Objavljena u "Narodnoj knjizi" u Beogradu u biblioteci "Fatalne Srpkinje" kao druga knjiga (prva je Draga Mašin!). Najpre najava promocije (23. XII), zatim promocija (24. XII) i odjek promocije (27. XII 1995).
4. Autorka je, zapravo, iskoristila to što je novinarka "Politike" da bi u ovim uglednim novinama plasirala ideju koja Milevi svakako ne bi bila mila - isticanje nacionalnog (o fatalnom i ne govorimo) gde nije potrebno. Činjenica da se udala za Alberta Ajnštajna, Jevrejina nemačkog porekla, dovoljno govori o njenom shvatanju nacionalnog.
5. Elemenata za ovakav stav ima i u radu Maglića (str. 160). Na slici 11 prikazano je da "Pupin, Tesla i Mileva Marić su svo troje poreklom iz Vojne krajine: svi troje rođeni u približno isto vreme (1864/-10). Srpski talenat s Austro-ugarskom radnom disciplinom je proizveo rezultate". Vreme održavanja savetovanja (1994) i objavljivanja knjige je vreme rata i za Vojnu (srpsku) krajinu u našoj svakidašnjici. Afirmacija "srpskih talenata" iz tog regiona ima i druge namene, pored naučnih, u ovakvom tekstu.
6. "Ajnštajnovi biografi su jedva pominjali Milevu ili, ako su je pominjali to je bilo na omalovažavajući način" (R. C. Maglić, str. 143).
7. "Slika Mileve Ajnštajn kao misteriozne i enigmatične teorijske fizičarke (prva žena s tom profesijom) čiji rad nije posebno priznat išla je u korist onima koji su hteli da naprave mit o Ajnštajnu - mit koji im je trebao (zar treba praviti mit o Ajnštajnu?) da bi lakše prikupljali novčane priloge za stvaranje države Izrael... U tom mitu nije bilo mesta za Milevu" (podvukla S. S.) (Maglić, str. 143).
8. Još jedan kratak napis (potpis S. M. S.) o drugom izdanju na srpskom jeziku knjige Desanke Đurić-Trbuhović (1995) U senci Alberta Ajnštajna (prvo je iz 1969), kompletira članke o Milevi Marić u "Politici" (knjiga je doživela 5 izdanja u nemačkom prevodu). U radu Vojislava Trbuhovića "Mileva Ajnštajn-Marić i njen biograf", objavljenom u pomenutom zborniku sa savetovanja, autor daje podatke o svojoj majci Desanki Đurić-Trbuhović. Važna nova informacija u njemu je da je još 1960. godine grob Mileve Ajnštajn-Marić postojao na ciriškom groblju, ali je, zatim, taj deo zemljišta preoran čime se izgubio i poslednji materijalni znak Milevinog prisustva u našoj javnosti.
9. Zahvaljujem se Ajnštajnovom muzeju u Bernu što mi je stavio na uvid odabranu prepisku Mileve Ajnštajn i fotokopiju venčanice. Takođe se zahvaljujem Veroniki Mitro, Lidiji Dmitrijev i Mirjani Jocić na primedbama koje su mi dale na prethodnu verziju rada.
10. Sem toga, poruka pisana rukom omogućava i neke druge analize na osnovu kojih doznajemo više o pošiljaocu poruke - grafološke podatke, za one koji i takvu vrstu informacije mogu čitati (što u našoj analizi, na žalost, izostaje).
11. Svih 11 pisama (dopisnice, razglednice) piše Mileva gospođi Šavan u Bern (Chavan, Benndenfeldstr. 5), a samo na nekoliko ostavlja tragove i Albert, ponekad sinovi. Neka nose datum, a za neka se može rekonstruisati vreme i mesto slanja na osnovu kontekstualnih naznaka u samom pismu ili iz drugih podataka nama dostupnih o bračnom paru Ajnštajn. U dodatku rada se daju prevodi na naš jezik.
12. U pomenutoj biografiji Mileve Marić u vreme preseljenja u Prag autorka beleži: "... između Mileve i njenog muža počela su neslaganja, sukobi i razmirice" (str. 129).
13. U avgustu 1912. se porodica Ajnštajn vratila u Švajcarsku jer je Albert bio izabran za redovnog profesora teorijske fizike u Cirihu. Septembra 1913. Mileva je sama sa decom kod svojih u Srbiji. Albert 1913. dobija mesto profesora u Berlinu. Mileva ne želi da ide sa njim. Februara 1918. zvanično je razveden brak, a 1919. Ajnštajn se zvanično venčao sa Elzom, svojom bliskom rođakom.
14. "Krajem marta 1911. godine porodica je napustila Cirih, Eduard je imao osam meseci, a Hans Albertu je bilo nepunih sedam godina. On je stasao za školu. Došli su u Prag i uzeli stan u Trebisheho ulici 125. Milevi se grad nije dopao." (Đurić-Trbuhović, 1969, 128).15. U Milevinoj porodici je niz tragičnih događaja koji su uticali na formiranje njene sudbine: sestra, takođe hroma od detinjstva, počinje da pokazuje znake duševne poremećenosti, brat nestaje na frontu u toku I svetskog rata, otac joj umire 1922. (u godini u kojoj je Ajnštajn dobio Nobelovu nagradu). Njena majka umire 1935. u 88 godini života, a 1938. umire Milevina sestra na dramatičan način. D. Đurić-Trbuhović (1969, 247) beleži o Milevi u godini pred njenu smrt (1947): "Strahote sa sinom traju već 20 godina. On je u bolnici, ona svaki dan ide kod njega po zimi i snegu, hroma, stara i bolesna. Idući u bolnicu 19. II 1947. pala je, slomila nogu, sada je u bolnici. Teraju je iz kuće koju je prodala još 1939."Nakon Milevine smrti njenom mlađem sinu dodeljen je tutor, živeo je u sanatorijumu i umro 1965.

Ženske studije br. 4

Designed By
Powered By
© 2017. Centar za ženske studije, Beograd