petak, 20 oktobar, 2017.

ImageDona J. Haravej
Nalik listu

sa engleskog preveo: Ranko Mastilović

Naslov originala:
Donna J. Haraway:
How Like a Leaf

An Interview with Thyrza Nicols Goodeve

TNG: Po tvom iskustvu, koji je najvažniji momenat tvog suočavanja sa onim što se u Priručniku za kiborge naziva "kiborgologijom", ili što bi se moglo nazvati "kiborgizmom"?

DH: Opa! (Smeh)

TNG: Ili, koji su momenti kada je to tebi postalo jasno?

DH: Pa, jedan od njih je sigurno moje osećanje kompleksnosti, zanimljivosti i uživanja - kao i intenziteta - zamišljanja koliko sam slična listu. Na primer, fascinira me molekularna arhitektura koju dele biljke i životinje, kao i sav instrumentarij, interdisciplinarnost i saznajne prakse koje su uložene u istorijske mogućnosti razumevanja da sam nalik listu.

Naziv originala:
Donna J. Haraway
HOW LIKE A LEAF
An Interview Thyrza Nicols Goodeve
New York - London, Routledge 2000


Biblioteka:
ROD I KULTURA

Urednica biblioteke:
Jelisaveta Blagojević

Izdavač:
Centar za ženske studije i istraživanja roda Beograd
Jove Ilića 165, 11000 Beograd, Srbija I Crna Gora
Tel: + 381 11 2491 219
e-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.">Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli., Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.">Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.


sa engleskog preveo:
Ranko Mastilović

Lektura:
Adriana Zaharijević

Za izdavača:
Daša Duhaček

Dizajn:
Snežana Škundrić

Slog i prelom:
Dragana Petrović

Štampa:
KaktusPrint, Beograd 2004

Tiraž: 1000

ISBN: 86-902929-7-7

Izdavanje ove knjige omogućili su:
OSI Network Women`s Program, New York, USA
Next Page Foundation, Sofia, Bulgaria

Zahvalnost

Kuća

Poglavlje I

Istorija u kojoj se rodila
Istorija forme
Ostajući u vezi
Kalifornija
Interdisciplinarnost je rizična

Poglavlje II

Organicizam kao politička teorija
Primatologija

Poglavlje III

Istorijska sreća
Majmuni, kiborzi i žene
Bolest je veza

Poglavlje IV

Više od metafore
Gen nije stvar Temporalnosti kiborga
Difrakcija kao kritička svest
Svetovna praksa
Slom

Poglavlje V

Nadrealizmi kiborga
Nepoznato nesvesno
Nije se rodio u vrtu, ali se sigurno rodio u istoriji
Nalik listu
Menažerija figuracija
OncoMouseTM
Vampirska kultura
Skromni svedok
Telepatsko podučavanje

Koda

Strast i ironija

Bibliografija
O autorkama

Nalik listu - Izvod iz teksta

TNG: Po tvom iskustvu, koji je najvažniji momenat tvog suočavanja sa onim što se u Priručniku za kiborge naziva "kiborgologijom", ili što bi se moglo nazvati "kiborgizmom"?

DH: Opa! (Smeh)

TNG: Ili, koji su momenti kada je to tebi postalo jasno?

DH: Pa, jedan od njih je sigurno moje osećanje kompleksnosti, zanimljivosti i uživanja - kao i intenziteta - zamišljanja koliko sam slična listu. Na primer, fascinira me molekularna arhitektura koju dele biljke i životinje, kao i sav instrumentarij, interdisciplinarnost i saznajne prakse koje su uložene u istorijske mogućnosti razumevanja da sam nalik listu.

TNG: Dobro, da li si takvo otkrivenje doživela kao dete, ili tek kao odrasla osoba?

DH: Jasno je da govorim iz perspektive odrasle osobe, posebno otkada sam postala duboko svesna momenata estetsko-moralno-fizičkog jedinstva na koje je, u mom slučaju, snažno uticao bio-naučni način razmišljanja. A što se tiče kontinuiteta, moja je dečja svest bila prevashodno religiozna. Ali, bila sam fascinirana minijaturama.

TNG: Minijaturama?

DH: Svime, od kučića za lutke do zamišljanja razvijenih minijaturnih ljudskih svetova i igranja s minijaturnim figurama u travi. U osnovi sam provodila jako mnogo vremena u minijaturnim svetovima.

TNG: Što i dalje radiš preko molekularne, razvojne biologije i proučavanja kulturnih sistema do najsitnijih detalja. Kada je nauka prodrla u tvoju svest?

DH: Donekle kroz biologiju i hemiju u srednjoj školi. Ali se to, zapravo, dogodilo tek na koledžu, kada je moj glavni predmet bio zoologija, iako sam istovremeno studirala engleski i filozofiju. Sva tri predmeta sam uvek osećala kao deo iste teme.

TNG: Tvoja teorija se tako "prirodno" razvija iz tvog interesovanja za biologiju. Ali mnogi ljudi iz tvoje oblasti osećaju se ugroženi načinom na koji razmišljaš o biologiji i prirodnim naukama, u čemu ima ironije pošto ti svoju perspektivu duguješ najdubljem razumevanju i otelovljenju bioloških svetova. Zašto se tvoje shvatanje tumači kao opasnost?

DH: Nelagodu, bar delom, izaziva to što ljudi u govoru o neumoljivoj istorijskoj kontingentnosti doživljaja sopstvenog života, ili konstruisanja naučnog znanja, čuju relativizam ili čist socijalni konstruktivizam, a to uopšte nije ono što ja govorim. Ali to je redukovanje koje se stalno ponavlja. Tu su onda i ljudi koji su ugroženi zato što takve analize čitaju kao biološki determinističke! Kao neku vrstu naturalizma koju ne žele, zato što su socijalni konstruktivisti i ne žele da pridaju preveliku težinu biološkom ili prirodnom. Ja pokušavam da kažem i jedno i drugo, i, nijedno ni drugo, i iz toga nastaje velika konfuzija, koja nije preterano produktivna. Ja govorim o načinu interakcije sa svetom koja je do kraja istorijski specifična. Tehnonauka je materijalizovana semioza. Radi se o tome kako se angažujemo u svetu i sa svetom. A to nije isto što i reći da je znanje stvar izbora. Time se izriče da mu pripada specifičnost koju ne možeš da zaboraviš.

TNG: Jedna od mojih omiljenih rečenica iz "Manifesta" od 1985. godine je ona u kojoj kažeš da se zalažeš za zadovoljstvo u brkanju graničnih linija i za odgovornost u njihovom konstruisanju.

DH: Da. Moj rad je i dalje usredsređen na detalje tog procesa.

TNG: Odgovornost je jedna od najmoćnijih sila - i supstancija - u tvom radu. Ona je na mnogo načina u njegovom centru - ako tvoj rad ima centar. Od nje zavisi čitava tvoja analiza. Ti nas učiš da imamo sluha za čitavu kompleksnost tehnokulture kasnog dvadesetog veka, a onda na to dodaješ zahteve odgovornosti.

DH: Pa, etiku poseduju ljudi, a ne ti ne-ljudski entiteti.

TNG: Misliš da postoji romantizovanje ne-ljudskog?

DH: Tačno. Moramo da se čuvamo antropomorfizovanja ne-ljudskih aktera. Naš sistem odnosa nije iste vrste. Ljudi su ti koji raspolažu emotivnom, etičkom, političkom i kognitivnom odgovornošću unutar ovih svetova. Ali, ne-ljudska bića su aktivni, a ne pasivni, resursi i proizvodi.

Rod i kultura


Edicija Rod i kultura objavljuje prevode značajnih tekstova iz oblasti istraživanja roda i feminističke teorije. Ove radove odlikuje interdisciplinarni pristup, i ponovno promišljanje disciplinarnosti kao takve, kao i razmatranje političkih uslova i posledica ovih i ovakvih teorijskih pristupa.
Designed By
Powered By
© 2017. Centar za ženske studije, Beograd