GENERO, br 8/9

1.

Džulijet Mičel, Razmišljam o feminizmu, psihoanalizi i bratsko-sestrinskoj traumi

Džudit Halberstam, Preoblikovanje znanja: promišljanje feminizma i queer teorije

Džozefin Dajmond, Govoriti u ime potčinjene žene: poređenje narativnih strategija u postkolonijalnoj književnosti Rigoberte Menču, Toni Morison i Mahasvete Devi

Katarina Lončarević, Status epistemološkog istraživanja u feminističkoj teoriji u svetu i Srbiji


2.

Jelisaveta Blagojević, S one strane binarnih opozicija: teorijska razjašnjenja pojma roda

Andriana Zaharijević, Dereguilacija temelja


3.

Dragan Stojanović, Natalija Cvetković - usamljeni akt

Nataša Teofilović, Nastaniti prazninu ili ponašanje u belom 


4.

Radojka Vukčević, Pluralistička pozicija: razgovor sa Ninom Bejm

Zorica Bečanović - Nikolić, Feministička kritika i Šekspirove istorijske drame: 'stvar razlike' 

Dubravka Đurić, Jezička poezija i jezičke feminističke pesnikinje

Vladislava Gordić Petković, Nisam žena, nisam sasvim ja: srpski ženski roman kao alegorija o identitetu 


5.

Prikazi

Katarina Lončarević, Feministička opklada na telo 

Adriana Zaharijević, "Šta je ostalo od feminizma?"

Milica Jeftimijević Lilić, Epistemološka osvetljavanja

Ivana Prentović - Krivokapić, Poslednji meseci Silvije Plat 

Ivana Prentović - Krivokapić, Zabeleške o opsesiji

Beleške o autorkama / autorima

Katarina Lončarević
Status epistemološkog istraživanja u feminističkoj teoriji u svetu i Srbiji

APSTRAKT
U ovom eseju prvo želim da objasnim šta je feministička epistemologija, kako se ona razlikuje od tradicionalne, konvencionalne i moguće od socijalne epistemologije, kao i da ukažem na neke od savremenih pristupa u feminističkom bavljenju teorijskosaznajnom problematikom. U drugom delu eseja usredsrediću se na ‘nepostojanje’ feminističkog epistemološkog istraživanja u Srbiji, kao i na važnost razmatranja pojmova poput ‘situiranog znanja’ i ‘situiranog saznajućeg subjekta’ nasuprot univerzalističkim pretenzijama epistemologije glavnog toka.

Ključne reči: feminističke epistemologije, saznajući subjekt, situirano znanje.

Jelisaveta Blagojević
S one strane binarnih opozicija: teorijska razjašnjenja pojma rod

APSTRAKT:
Ovaj rad predstavlja pokušaj da se odgovori na sledeća pitanja: zbog čega su kategorije identitet, razlika i drugi značajne za savremena teorijska istraživanja roda i na koji način se istraživanja ovih pojmova u okviru rodnih studija razlikuju od tradicionalnih teorijskih istraživanja glavnog toka. Potreba za istraživanjem o pojmovima identitet, razlika i drugi u okviru rodnih studija ogleda se, pre svega, u činjenici da su na domaćoj i regionalnoj sceni ovakva teorijska istraživanja izuzetno retka. Cilj ovog rada je teorijski doprinos rodnim studijama preko ponovnog promišljanja pojmova koji su ugrađeni u naše političko i teorijsko nasleđe. U tom smislu, ovo istraživanje podrazumeva temeljnu analizu pojmovnog aparata savremenih teorija roda kao i istraživanje njihovog uticaja na konkretne praktičko-političke prakse. Teorijski okvir rada predstavljen je kroz analizu dva različita načina promišljanja pojma subjektiviteta – s jedne strane, koncept modernog (političkog) subjekta, i s druge, poststrukturalistički pojam pojedinačnog bića, odnosno singulariteta – kao i promišljanje njihove razlike. Osnovni rezultat rada je, s jedne strane dekonstrukcija kategorija identitet, razlika i drugi u tradicionalnoj filozofskoj misli iz perspektive poststrukturalističkih ideja, i s druge strane, artikulacija novog predloga teorijskog razmišljanja o ove tri navedene kategorije.

Ključni pojmovi: rod, identitet, razlika, drugi, politika, subjektivitet, dekonstrukcija

Adriana Zaharijević 
Deregulacija temelja

APSTRAKT:
Tekst predstavlja kratku retrospektivu filozofski relevantne istorije ključnih pojmova feminističke teorije – pola i roda. Ti su pojmovi ustanovili disciplinu rodnih (ženskih) studija, omogućavajući istovremeno i usmeravanje feminističke prakse. S druge strane, međutim, i Džudit Batler to suvereno dokazuje, ti pojmovi kao tačke izrazito plodnog spora otvaraju prostor preoznačavanja i drugačijeg (novog?) promišljanja temeljnih postavki feminističke teorije. Iako feminističku teoriju ostavlja bez čvrste, fiksirane pozicije, nestabilnost koja odatle proizlazi nudi specifičan, subverzivni potencijal teorije uopšte, proširujući ujedno domene uključivosti u praksi.

Ključne reči: rod, pol, temelji, subverzija.

Nataša Teofilović 
Nastaniti prazninu ili ponašanje u belom

APSTRAKT:
Umetnički projekat " inter.face/karakter 0..5" ima dva osnovna, gradivna elementa: beli / virtuelni prostor i virtuelnog aktera. Virtuelni prostor je "ispražnjen", bez elemenata scenografije, njegovu prostornost definišu 3D karakteri svojim kretanjem i ponašanjem dok istražuju svoj virtuelni identitet. Identitet virtuelnih bića u virtuelnom prostoru, kao osnovna ideja, usmerila je materijalizaciju ovog rada ka interdisciplinarnom pristupu. Da bi se superponimacijama u realnom prostoru. Ovakvim pristupom preklopljene su dve umetničke discipline, 3D (kompjuterska) animacija i ambijentalna umetnost. Kroz karakterizaciju virtuelnih glumica, njihovu animaciju i materijalizaciju, naglašena je njihova virtuelna priroda. Digitalni modeli su skin, virtuelna opna, koji mimikom, gestom i zvukom ("kucanjem sa druge strane ekrana") komuniciraju uzajamno i/ili sa posmatračem.

Ključne reči: virtuelni prostor i virtuelna glumica, digitalni ambijent, praznina, identitet, autoportret, skin, Maja, granica virtuelnog i stvarnog.

Zorica Bečanović-Nikolić             
Feministička kritika i Šekspirove istorijske drame: 'stvar razlike'

APSTRAKT:
U radu su najpre predstavljeni neki od najpoznatijih feminističkih pristupa Šekspirovom opusu u celini, da bi se potom pažnja usmerila na feministička čitanja Šekspirovih istorijskih drama. U prvom delu teksta ispitane su veze feminističkih čitanja sa drugim poststrukturalističkim pristupima Šekspiru, s jedne strane, i sa feminističkim društvenim angažmanom, s druge. Drugi deo predstavlja ispitivanje recepcije istorijskih drama u feminističkoj studiji Engendering a Nation (1997), autorki Džin Hauard (Jean Howard) i Filis Rekin (Phyllis Rackin). Analiza je strukturisana oko politički subverzivnog potencijala ženskih likova u dramama Prvi, Drugi i Treći deo Henrija VI i Kralj Džon i oko moderne buržoaske bezazlenosti domaćeg ambijenta i statusa, dodeljenih ženskim likovima u dramama Prvi i Drugi deo Henrija IV i Henri V.

Ključne reči: Šekspirove istorijske drame, feministička recepcija, subverzivni potencijal, destabilizacija polnih uloga, feminino/maskulino, strano/domaće.

Dubravka Đurić 
Jezička poezija i jezičke feminističke pesnikinje

APSTRAKT:
U ovom tekstu bavim se transformacijama i ideologijama eksperimentalne američke poezije u drugoj polovini 20. veka. Pratim promene do kojih vremenom dolazi u odnosu pesnika/pesnikinja prema jeziku i subjektu pesme. Posebno ukazujem na važnost performativnosti poezije, drugim rečima ukazujem na shvatanje poezije kao izvođačkog žanra. Ukazujući na mesto jezičkih pesnikinja u kontekstu dominantno muškog pokreta jezičke poezije, ukazujem na razlike između narativnih feminističkih pesnikinja, poput Adrijen Rič, i eksperimentalnih jezičkih pesnikinja poput Lin Hedžnien. Pitanje moći u poeziji, određuje se i prema tome ko ima moć da teorijski definiše polje eksperimentalne poezije, te ukazujem na odnos pesnikinja prema teoriji, kao i njihovu zastupljenost u postojećim antologijama.

Ključne reči: feminizam, eksperimentalna poezija, jezička poezija.

Vladislava Gordić Petković
Nisam žena, nisam sasvim ja: srpski ženski roman kao alegorija o identitetu

APSTRAKT:
Rad se bavi identitetom kao tematskim i žanrovskim određenjem savremene srpske proze koju pišu žene. Konstruisane kao fiktivne (auto) biografije, knjige Vide Ognjenović, Ljubice Arsić i Mirjane Mitrović otvaraju nove mogućnosti čitanja ovog žanra kao studije o rodu i identitetu.

Ključne reči: roman, žensko pismo, alegorija, identitet.

Džudit Halberstam
Preoblikovanje znanja: promišljanje feminizma i queer teorije

U cilju podsticanja rasprave, kroz svoje današnje pri­med­be hte­la bih da di­sku­tu­jem o fi­nim dis­kur­ziv­nim obr­ti­ma ko­ji su, isto­vre­me­no, tran­srod­nost uči­ni­li obe­lež­jem de­fi­ni­cij­ske po­de­le ho­mo­sek­su­al­no­sti i rod­nih va­ri­jan­ti, tren­dov­skim i stil­skim obr­tom od rod­ne an­dro­gi­ni­je u okvi­ru le­zbej­skih za­jed­ni­ca ka rod­nim va­ri­jan­ta­ma unu­tar rod­nih-qu­e­er za­jed­ni­ca, zna­kom unu­tra­šnjeg raz­dva­ja­nja unu­tar sa­mog fe­mi­ni­zma iz­me­đu sta­bi­li­za­ci­je ka­te­go­ri­je že­na i pod­ri­va­nja ko­he­rent­no­sti ove ka­te­go­ri­je u okvi­ru qu­e­er te­o­ri­je. U isto vre­me, tran­srod­nost se us­po­sta­vi­la unu­tar "glo­bal­nog gej" si­ste­ma kao deo he­ge­mo­ni­je ame­rič­kih tak­so­no­mi­ja – do­da­va­njem onog "T" u akro­nim „LGBT“ do­pu­šta se či­sta po­de­la i ob­ja­šnje­nje ši­ro­kog pod­ruč­ja tran­slo­kal­nih fe­no­me­na u od­no­su na ame­rič­ki mo­del. Ka­ko on­da da raz­u­me­mo i ob­ja­sni­mo uti­caj tran­srod­no­sti ne sa­mo na tra­di­ci­o­nal­no rod­no od­re­đi­va­nje već i na qu­e­er za­jed­ni­ce, pa čak i na glo­bal­nu pli­mu i ose­ku u od­re­đi­va­nju ono­ga šta sek­su­al­nost i rod je­su?

Globalne transrodnosti

Do­pu­sti­te mi da za­poč­nem raz­ma­tra­njem funk­ci­je tran­srod­no­sti u od­no­su na glo­bal­no usva­ja­nje ame­rič­kih mo­de­la de­fi­ni­sa­nja sek­su­al­no­sti i ro­da. Kao što su mno­gi qu­e­er an­tro­po­lo­zi po­ka­za­li, tran­skul­tur­ni mo­de­li sek­su­al­no­sti i ro­da u ve­li­koj me­ri mo­gu bi­ti ko­ri­sni za de­na­tu­ra­li­za­ci­ju evro-ame­rič­kih poj­mo­va ote­lo­vlje­nja, za­jed­ni­ce i od­no­sa, ali, kao što zna­mo, na ža­lost su isu­vi­še če­sto upo­tre­blja­va­ni da bi se evro-ame­rič­ki mo­de­li pri­ka­za­li kao sa­vre­me­ni i oslo­bo­đe­ni, a da bi se qu­e­er for­me na ne­kom dru­gom me­stu pre­po­zna­le kao ana­hro­ne. U li­be­ral­nom evro-ame­rič­kom kon­tek­stu, mo­der­na gej i le­zbej­ska isto­ri­ja je fa­vo­ri­zo­va­la na­ra­ti­ve o pro­gre­su i pro­sve­ti­telj­stvu unu­tar ko­jih je kra­jem dva­de­se­tog ve­ka isto­pol­ni par po­stao slo­bo­dan od­ba­ci­va­njem ti­ra­ni­je in­ver­zi­je (ti­ra­ni­je, zbog to­ga što se pod­ra­zu­me­va­la he­te­ro­sek­su­al­na struk­tu­ra že­lje) i na­sta­nji­va­njem nor­ma­tiv­nih rod­nih iden­ti­te­ta, kao i kroz od­bi­ja­nje igra­nja ulo­ga. Ka­da je evro-ame­rič­ki me­di­cin­ski dis­kurs, pod uti­ca­jem psi­ho­a­na­li­tič­ke usme­re­no­sti na sek­su­al­ni cilj i objekt iz­bo­ra, po­me­rio rod­ne va­ri­jan­te iz­van ka­te­go­ri­je ho­mo­sek­su­al­nog i pri­znao no­vu po­zi­ci­ju su­bjek­ta u onom tran­ssek­su­al­nom, stal­na ve­za iz­me­đu rod­nih va­ri­jan­ti i ho­mo­sek­su­al­no­sti je shva­će­na kao ana­hro­na i pret­po­li­tič­ka.

U Sje­di­nje­nim Ame­rič­kim Dr­ža­va­ma i Evro­pi da­nas, na­ro­či­to u gej i le­zbej­skim za­jed­ni­ca­ma be­la­ca, „isti pol“ je uver­ljiv opis sreć­ne sta­bil­no­sti si­ste­ma pol-rod. Ta­ko da, ka­da ame­rič­ki is­tra­ži­va­či na ne­kom dru­gom me­stu pro­na­đu do­kaz o tran­srod­nim ho­mo­sek­su­al­no­sti­ma, oni na­sto­je da ih in­ter­pre­ti­ra­ju kao sa­svim dru­ga­či­je od evro-ame­rič­kih mo­de­la i kao pred­mo­der­ne. Neo­bič­ne po­sle­di­ce to­ga su da se bri­še cen­tral­no me­sto tran­srod­nih iden­ti­fi­ka­ci­ja unu­tar za­pad­nih ho­mo­sek­su­al­no­sti i one se pro­jek­tu­ju na dru­ge sek­su­al­ne for­ma­ci­je, lo­kal­no i glo­bal­no, kao na „pret­po­li­tič­ke“ fe­no­me­ne.
Mno­gi tran­sna­ci­o­nal­ni dis­kur­si o rod­nim va­ri­jan­ta­ma na­sta­li su u okvi­ru an­tro­po­lo­ških pro­u­ča­va­nja sek­su­al­no­sti i de­fi­ni­ci­ja ro­da. Mno­gi od ovih dis­kur­sa su za­pra­vo ’kri­vi’ za kon­stru­i­sa­nje ne­ke vr­ste glo­bal­ne ska­le za me­re­nje sek­su­al­nog „pro­gre­sa“, bu­du­ći da su ko­ri­sti­li ame­rič­ke mo­de­le kao zlat­ni stan­dard za in­te­gri­sa­nje sek­su­al­nih ma­nji­na. Na pri­mer, ne­ki is­tra­ži­va­či su ob­ja­sni­li tran­srod­ne iden­ti­fi­ka­ci­je od žen­skih ka mu­škim u ne-za­pad­nim pod­ruč­ji­ma kao ka­rak­te­ri­sti­ku od­su­stva fe­mi­ni­stič­kog kon­tek­sta (Ble­kvud /Blac­kwo­od/); dru­gi su isto­pol­nu že­lju od­re­di­li kao pot­pu­no odvo­je­nu od ne-za­pad­nih kon­tek­sta (Se­i­zer). Isto­vre­me­no, no­vi rad o „mu­ško­ba­nja­ma“ na Fi­li­pi­ni­ma, Taj­va­nu i Taj­lan­du, ona­bes (on­na­bes) u Ja­pa­nu, ma­ri­ma­čas (ma­ri­mac­has) u Mek­si­ku i en­for­sers (en­for­cers) u Por­to­ri­ku, obez­be­đu­je bo­ga­tu i slo­že­nu sli­ku o al­ter­na­tiv­nim si­ste­mi­ma pol-rod.

Ne­ke od gre­ša­ka ko­je su an­tro­po­lo­zi ro­da i sek­su­al­no­sti na­či­ni­li ka­da su is­tra­ži­va­li rod­ne i sek­su­al­ne va­ri­ja­ci­je u ne-za­pad­nim kon­tek­sti­ma mo­gle su da se iz­beg­nu ko­ri­šće­njem raz­li­či­tih me­to­da i okvi­ra za me­re­nje slič­no­sti i raz­li­ka iz­me­đu raz­li­či­tih mo­de­la. Na pri­mer, iz­ne­na­di­li bi­smo se ka­da bi­smo ot­kri­li da, uko­li­ko ume­sto na­ci­o­nal­nih ko­ri­sti­mo dru­ge stan­dar­de za upo­re­đi­va­nje, po­put ur­ba­nih rod­nih va­ri­jan­ti ili ru­ral­nih rod­nih va­ri­jan­ti, po­sto­je od­re­đe­ne struk­tur­ne slič­no­sti iz­van na­ci­o­nal­nog okvi­ra. Na pri­mer, broj­ne raz­li­či­te stu­di­je po­ka­zu­ju da se u mno­gim ru­ral­nim za­jed­ni­ca­ma u Ru­si­ji, In­di­ji, kao i ve­li­kom de­lu Is­toč­ne Evro­pe de­voj­či­ce vas­pi­ta­va­ju kao de­ča­ci on­da ka­da rad na far­mi ili po­ro­dič­ni po­sao iz­i­sku­je mu­ški rad. Ove „mu­škar­ce“ ili „mu­že­ve“ bi pre tre­ba­lo pro­u­ča­va­ti jed­ne u od­no­su na dru­ge ili u od­no­su na dru­ge ulo­ge pro­is­te­kle iz „nu­žno­sti“, ne­go u od­no­su na ulo­ge „ko­je je pod­sta­kao trend“ po­put ur­ba­nih tran­srod­nih ’deč­ki’ (bo­is) u Sje­di­nje­nim Ame­rič­kim Dr­ža­va­ma.

An­tro­po­lo­ške stu­di­je su u svo­jim pro­u­ča­va­nji­ma u jed­nom smi­slu pre­vi­še, a u dru­gom pre­ma­lo, is­ta­kle rod­ne va­ri­jan­te, a po­sle­di­ca je da se ame­rič­ki mo­de­li po­no­vo sma­tra­ju sta­bil­ni­jim i ko­he­rent­ni­jim ne­go što to za­i­sta je­su, kao i eg­zo­ti­za­ci­ja i uma­nji­va­nje zna­ča­ja tran­srod­no­sti u dru­gim kon­tek­sti­ma. Iz­lo­ži­ću ovo ma­lo op­šir­ni­je:

An­tro­po­lo­ška fa­sci­na­ci­ja rod­nom de­vi­ja­ci­jom ima­la je za po­sle­di­cu pre­te­ra­no pred­sta­vlja­nje i eg­zo­ti­za­ci­ju rod­nih va­ri­jan­ti in­di­vi­dua u is­tra­ži­va­nji­ma ma­njin­skih sek­su­al­nih iden­ti­te­ta ili prak­si. Fa­sci­na­ci­ja hi­dža­ra­si­ma (hi­ja­ras) u In­di­ji, na pri­mer, ili ba­kla­ma na Fi­li­pi­ni­ma ili ona­ba­ma u Ja­pa­nu, ili tra­ve­sti­si­ma u Bra­zi­lu, ima­la je ne­ko­li­ko po­gub­nih po­sle­di­ca – naj­pre, do­ve­la je do to­ga da se te ra­zno­li­ke gru­pe od­re­de kao pred­stav­ni­ci tran­srod­nih prak­si u tim pod­ruč­ji­ma, ali je, ta­ko­đe, po­ve­za­la rod­ne va­ri­jan­te sa sek­su­al­nom in­du­stri­jom uči­niv­ši ti­me ne­ja­snim ka­da je tran­srod­na iden­ti­fi­ka­ci­ja na­pra­vlje­na u svr­hu pro­da­je sek­sa, a ka­da je efe­kat ne­ke dru­ge mo­ti­va­ci­je. An­tro­po­lo­zi su, či­ni se, bi­li ma­nje za­in­te­re­so­va­ni za tran­srod­ne iden­ti­fi­ka­ci­je iz­van kon­tek­sta sek­su­al­ne in­du­stri­je.

An­tro­po­lo­zi se če­šće usred­sre­đu­ju na rod­nu va­ri­jan­tu ’že­ne’ ne­go na tran­srod­nu tran­zi­ci­ju od žen­skog ka mu­škom – po­no­vo, u is­tra­ži­va­nji­ma pre­o­vla­đu­je od­nos iz­me­đu sek­su­al­ne in­du­stri­je i rod­nih va­ri­jan­ti (što bi za­i­sta tre­ba­lo pro­mi­šlja­ti u od­no­su na to ka­ko an­tro­po­lo­zi pro­na­la­ze oso­be od ko­jih do­bi­ja­ju in­for­ma­ci­je). U bi­lo ko­joj od da­tih za­jed­ni­ca lak­še je pro­na­ći one ko­je za­ra­đu­ju u sek­su­al­noj in­du­stri­ji ne­go re­ci­mo že­ne u ’tran­zi­ci­ji’ ili mu­žev­ne že­ne. Zbog če­ga su ta­ko ma­lo is­tra­ži­va­ni tran­srod­ni su­bjek­ti ko­ji ima­ju žen­sko te­lo (no­va knji­ga Me­gan Si­not/Sin­nott/) Mu­ško­ba­nje i da­mi­ce: tran­srod­ni iden­ti­tet i žen­ski isto­pol­ni sek­su­al­ni od­no­si na Taj­lan­du – mo­žda je do­bro oda­tle po­če­ti?). Ka­kva je ve­za iz­me­đu is­tra­ži­vač­kih fon­do­va i is­tra­ži­va­nja sek­su­al­ne in­du­stri­je/AIDS-a i ta­ko da­lje, i ko­ja vr­sta fon­do­va je bi­la i je­ste do­stup­na za is­tra­ži­va­nje „že­na“ i on­da ka­da ni­je po­ve­za­na sa bri­gom o zdra­vlju per se ili ne­for­mal­nim eko­nom­skim kru­go­vi­ma? S ka­kvim pro­ble­mi­ma se su­sre­ću qu­e­er is­tra­ži­va­či­ce ko­je pro­u­ča­va­ju qu­e­er sek­su­al­ne prak­se? Da li se pro­ble­mi u is­tra­ži­va­nji­ma u di­ja­spo­ri raz­li­ku­ju od onih u Se­ver­noj Ame­ri­ci? An­to­ni­ja Čao (An­to­nia Chao) je, na pri­mer, vr­lo re­či­to pi­sa­la o pro­ble­mi­ma ko­je ima kao taj­van­ska an­tro­po­lo­ški­nja ko­ja se vra­ća u Taj­pej da bi pro­u­ča­va­la T-Po od­no­se. Bu­du­ći da je A. Čao taj­van­ska le­zbej­ka, od nje se oče­ki­va­lo da bu­de upo­zna­ta sa T-Po si­ste­mom i da se u nje­ga uklo­pi. S ob­zi­rom na to da ni jed­no ni dru­go ni­je bi­lo tač­no, oso­be ko­je su joj da­va­le in­for­ma­ci­je po­zi­ci­o­ni­ra­le su je kao „sta­ri­ju se­stru“ da bi raz­re­ši­le ne­u­sa­gla­še­nost svo­je i nje­ne iden­ti­fi­ka­ci­je. Ov­de bi­smo mo­gli da raz­mi­sli­mo ne sa­mo o stra­te­gi­ja­ma an­tro­po­lo­ga u ra­du sa oni­ma ko­ji ih iz­ve­šta­va­ju već, isto ta­ko, i o stra­te­gi­ja­ma i na­me­ra­ma iz­ve­sti­la­ca ko­ji ho­će i mo­ra­ju da iza­đu na kraj sa is­tra­ži­va­či­ma. Šta se do­ga­đa ka­da kon­tekst „sum­nje“ po­sre­du­je iz­me­đu iz­ve­sti­la­ca i is­tra­ži­va­ča? Ka­kve su po­sle­di­ce pre­vi­še struk­tu­ri­sa­nog me­to­do­lo­škog pri­stu­pa i ka­ko ovaj pri­stup za­pra­vo sla­ma mno­go in­tu­i­tiv­ni­je od­no­se iz­me­đu ne­ke da­te za­jed­ni­ce i is­tra­ži­va­ča ko­ji po­ku­ša­va da ne­što sa­zna o toj za­jed­ni­ci?

Fe­mi­ni­stič­ki pro­blem: da li je „fe­mi­ni­stič­ka“ an­tro­po­lo­gi­ja svo­jom „po­tra­gom za le­zbej­ka­ma“ spre­či­la is­tra­ži­va­nja rod­nih va­ri­jan­ti oso­ba ko­je ima­ju žen­sko te­lo? Na pri­mer, ka­da su mu­žev­na že­na i tran­smu­ška­rac po­sta­li deo is­tra­ži­va­nja sa­vre­me­ne qu­e­er an­tro­po­lo­gi­je, če­sto su se sma­tra­li pri­me­ri­ma pre­fe­mi­ni­stič­kih „le­zbej­skih“ for­ma­ci­ja. Ne­ki is­tra­ži­va­či su ove qu­e­er kon­tek­ste tu­ma­či­li is­klju­či­vo kroz se­ver­no­a­me­rič­ko raz­u­me­va­nje „le­zbej­ke“ kao „fe­mi­nist­ki­nje“, „isto­pol­ne“, „an­dro­gi­ne“ i sma­tra­li su ih pre­va­ra­ma pa­tri­jar­ha­ta (Blac­kwo­od). U mno­gim kon­tek­sti­ma, fe­mi­ni­stič­ke mre­že su za­pra­vo omo­gu­ća­va­le is­tra­ži­va­nje že­lje pre­ma istom po­lu u bi­lo ko­jem da­tom re­gi­o­nu ta­ko što su omo­gu­ća­va­le pri­stup pre­ko obra­zo­va­nih i po­li­ti­zo­va­nih gru­pa, a ne kroz kon­tak­te iz­van aka­dem­skih mre­ža. Da­lje, na mno­gim me­sti­ma pri­su­tan je gla­sno ar­ti­ku­li­san niz kon­fli­ka­ta iz­me­đu fe­mi­nist­ki­nja i tran­srod­nih qu­e­er oso­ba ta­ko da se rod­ne va­ri­jan­te su­bje­ka­ta ne­pre­sta­no tu­ma­če pre­ko nji­ho­vog spor­nog od­no­sa s fe­mi­ni­zmom. U tom smi­slu, is­tra­ži­va­nje ko­je na­sta­je iz „po­tra­ge za le­zbej­ka­ma“ ili kon­stru­i­sa­nja fe­mi­ni­stič­kog okvi­ra mo­že i tre­ba da se sma­tra ko­ri­snom be­le­škom o iden­ti­fi­ka­ci­ja­ma i opre­de­lje­nji­ma sa­me is­tra­ži­va­či­ce, ali nam ve­o­ma ma­lo go­vo­ri o rod­nim va­ri­jan­ta­ma su­bje­ka­ta na ne­kom dru­gom me­stu. U tom smi­slu, na pri­mer, fa­sci­nan­tan rad Ivi Ble­kvel (Evie Blac­kwell) o in­do­ne­žan­skim „mu­ško­ba­nja­ma“ ne pred­sta­vlja sa­mo kom­plek­sno ob­ja­šnje­nje mu­ško­ba­nja, već i be­lih le­zbej­ki Sred­njeg za­pa­da.

Glo­bal­na tran­srod­nost: iako te­žnja da se rod­ne va­ri­jan­te u ne-za­pad­nim kon­tek­sti­ma tu­ma­če kao znak ana­hro­ni­zma ni­je bi­la oso­bi­to pro­duk­tiv­na, ni­ti je no­va te­žnja da se sve rod­ne va­ri­jan­te tu­ma­če kao „tran­srod­nost“ – ova prak­sa, te­ško da je no­va – ne­dav­no je do­ve­la do po­ra­sta po­pu­lar­no­sti ter­mi­na TG (tran­srod­nost) i od­mah je us­po­sta­vi­la uti­caj. Ka­da sam pro­šlog ok­to­bra bi­la u Za­gre­bu na Kon­fe­ren­ci­ji o ro­du, ak­ti­vist­ki­nje iz Slo­ve­ni­je i Hr­vat­ske su se po­ža­li­le da ka­da pi­šu pri­ja­ve za fon­da­ci­je mo­ra­ju da upo­tre­blja­va­ju ter­min „tran­srod­nost“, a ne ne­ki dru­gi lo­kal­ni ter­min ko­ji opi­su­je rod­ne va­ri­jan­te. Je­dan od ra­do­va ko­ji je na Kon­fe­ren­ci­ji pred­sta­vi­la ak­ti­vist­ki­nja iz Kir­gi­zi­je, ti­cao se raz­li­či­tih ter­mi­na ko­je oni ko­ri­ste za rod­ne va­ri­jan­te oso­ba. Ter­mi­ni su bi­li uskla­đe­ni u od­no­su na sta­ro­sno do­ba, na kla­sni sta­tus i u od­no­su na ste­pen rod­nih va­ri­jan­ti, a u upo­tre­bi je bi­lo bar če­ti­ri raz­li­či­ta ter­mi­na. Ak­ti­vist­ki­nje su ove ter­mi­ne ob­ja­sni­le, ali su ih ubr­zo za­tim i od­ba­ci­le za­rad ter­mi­na „tran­srod­nost“. U pra­vlje­nju obra­ta ka ter­mi­nu „tran­srod­nost“, iz­gu­bi­li su se lo­kal­ni ter­mi­ni i spe­ci­fič­no upu­ći­va­nje na pred­brač­nu i post­brač­nu eru rod­nih iden­ti­te­ta. Ovo je va­žno zbog to­ga što su post­brač­ne ka­te­go­ri­je sta­ro­sne do­bi upu­ći­va­le na ne­ku vr­stu slo­bod­nog pro­sto­ra za opreč­ne rod­ne i sek­su­al­ne iden­ti­fik­ci­je. Ka­da oso­ba ko­ja ima žen­sko te­lo iza­đe iz pe­ri­o­da mak­si­mal­ne re­pro­duk­tiv­ne spo­sob­no­sti, dru­štve­no nad­gle­da­nje nje­nih sek­su­al­nih ak­tiv­no­sti i rod­nih iden­ti­fi­ka­ci­je se sma­nju­je.

Zbog to­ga, osla­nja­nje na ovaj po­jam (tran­srod­nost, prim. prev.), što smo isu­vi­še br­zo pret­po­sta­vi­li, s jed­ne stra­ne na­sta­vlja, a s dru­ge, pre­ki­da ve­ze iz­me­đu raz­li­či­tih na­ci­o­nal­nih kon­tek­sta za rod­ne va­ri­jan­te, i sto­ga bih sa­da hte­la da su­ge­ri­šem da smo isto ta­ko pre­ra­no sta­bi­li­zo­va­li lo­kal­no raz­u­me­va­nje rod­nih va­ri­jan­ti pa­ku­ju­ći ih u ka­te­go­ri­ju tran­srod­no­sti, da bi­smo za­tim, ovu ka­te­go­ri­ju pro­mi­šlja­li u iden­ti­tet­skim ter­mi­ni­ma, kao ka­te­go­ri­ju fo­bi­je, is­klju­či­va­nja i ka­žnja­va­nja.