ponedeljak, 26 avgust, 2019.
Ovo je prvi deo baze završnih radova koje su pisale studentkinje i studenti jednogodišnjeg Alternativnog programa Centra za ženske studije; oni su pisani kao uslov za dobijanje Sertifikata, a kriterijumi za uspešne radove odgovarali su seminarskim radovima na nivou osnovnih studija.

Slavka-VlalukinGeneracija 2016/17

Apstrakt

Predmet rada biće markiranje i analiza stereotipizacije ženskih likova u drami Gospoda Glembajevi Miroslava Krleže. Analizirajući postupke karakterizacije junakinja, pokazaćemo šta je Krležu inspirisalo da svoje likove stvori i predstavi na ovaj način. Takođe, analizom stereotipa kojima se služio u svom radu, otvorićemo pitanje da li stereotipizacija nužno negativna stvar, odnosno, može li biti deo kritike društva kojom je ova drama obeležena.

Ključne reči: Gospoda Glembajevi, Miroslav Krleža, stereotipi, ženski likovi

Stefan-SimicGeneracija 2016/17

Apstrakt

U ovom radu pokušaću da objasnim tezu o načinu na koji se gradi priča u Stivenu Univerzumu, praćenjem ideje „okretanja naglavačke“ pojednih elemenata narativa u već uspostavljenom narativu fantastičnih i naučnofantastičnih sadržaja koji rezultuje formiranjem novih mesta preko kojih se ustanovljeni arhetipovi mogu razgraditi ili posmatrati na drugačiji način. Kroz detaljnu analizu jedne epizode govorim o reprezentaciji netradicionalne porodice, a pozivajući se na istu ideju izokretanja, objašnjavam kako je konstruisan model maskuliniteta u Stivenu Univerzumu, kao i zašto bi ovaj model mogao biti značajan.

Ključne reči: Stiven Univerzum, naučna fantastika, netradicionalna porodica, „okretanje naglavačke“

Uros-NikolicGeneracija 2015/16

Apstrakt

Rad predstavlja pregled različitih a srodnih teorijskih koncepata, apstrahovanih iz društveno-kulturne prakse diskriminacije i marginalizacije, koji su artikulisani kroz odgovarajuće izme kao terminološke jedinice i kulturno-političke pojmove. Teorijski pristup pre svega je antropološki i feministički, ali u skladu sa interdisciplinarnošću, protkan je i drugim srodnim društveno-humanističkim perspektivama. Uspostavlja se i posmatra bitna veza tzv. primarnih i sekundarnih izama u datom kontekstu, kao i njihov pojedinačni, međusobni i udruženi uticaj i implikacije.

Ključne reči: diskriminacija, marginalizacija, patrijarhat, kapitalizam, kulturna praksa, izmi, reprodukcija, internalizacija

 

 

 

 

Tamara-IvancevicГенерација 2016/17

Апстракт

Док с једне стране критика коју је анархизам упутио капитализму и држави јесте од посебне важности за боље разумевање економских и друштвених уређења и њихових последица на индивидуе, феминизам је незаобилазан у критичком сагледавању патријархата и његовог учинка на квалитет живота жена, али и мушкараца. Иако се Ема Голдман није изјашњавала као феминисткиња, идеје које је заступала, а које су често биле субверзивне за 19, 20, па чак и 21. век, могу се најпрецизније одредити као анархофеминистичке.

Овај рад настоји да прикаже основна упоришта анархизма Голдман – начине сагледавања капитализма, државе и религијских институција, као и да укаже на њена становишта која су узимала у обзир положај жена, а која су, бескомпромисно, била укључивана у велика питања анархизма.

Кључне речи: анархизам, феминизам, капитализам, држава, религија, Голдман

Tamara-UrosevicГенерација 2016/17

Апстракт

Када се говори о рату и свим страхотама које он доноси, то је готово увек прича из мушке перспективе. Жене се најчешће помињу тек као (пасивне) жртве, у разним извештајима и статистикама о броју страдалих, избеглих итд. („жене, деца, старци“). Победе, битке, порази, преговори, примирја, не укључују причу о томе како се одвија свакодневни живот у ратним условима, живот оних који не носе војничке чизме. То што жене (углавном) не ратују, као што процентуално нису значајније укључене ни у одлучивања о рату и миру не умањује значај њихових улога и ангажмана у вандредним околностима које ратна ситуација производи. Предмет мог рада јесте да макар делимично прикаже доживљај рата из женског угла. Говорићу о искуствима жена из Србије проживљеним током тромесечног бомбардовања НАТО снага 1999. године. Њихове приче су различите – од активног супротстављања националистичкој политици и отпора присилној мобилизацији њихових мушких сродника, до патриотске подршке режиму који је ушао у ратни сукоб. На којој год страни да су биле – трагична искуства рата су поднелe на сличан начин. О тим искуствима, начину на који су организовале и одржавале живот, трпеле и бориле се да сачувају нормалност, говори се у овом раду.

Кључне речи: рат, женска искуства, преживљавање, отпор, маргинална историја

Strana 4 od 4

Studentski radovi

Designed By
Powered By
© 2017. Centar za ženske studije, Beograd