roj prirucnik naslovnaU sredu, 26. juna, na Fakuletu političkih nauka, održana je promocija publikacije "Priručnik za upotrebu rodno osetljivog jezika" autorki Hristine Cvetinčanin Knežević i Jelene Lalatović, u izdanju Centra za ženske studije.

Pored promocije novog izdanja Centra za ženske studije, cilj ovog okupljanja je bio i razgovor o važnosti upotrebe rodno osetljivog jezika. O značaju upotrebe rodno osetljivog jezika su govorile panelistkinje prof. dr Daša Duhaček (Centar za ženske studije), prof dr. Jelena Filipović (Filološki fakultet u Beogradu), Jelena Sekulić Nedeljković (UN Women), Gordana Gavrilović (Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost), prof. dr Veselin Kljajić (prodekan za nastavu II i III stepena, Fakultet političkih nauka u Beogradu), kao i autorke "Priručnika", Jelena Lalatović i Hristina Cvetinčanin Knežević.

U diskusiji je istaknuto da upotreba rodno osetljivoj jezika predstavlja jedan od frontova na kome se vodi bitka za ravnopravnost žena i muškaraca u demokratskom društvu, te da naš izbor jezika koji koristimo, kako u formalnom tako i u svakodnevnom govoru, ukazuje na to u kakvom svetu želimo da živimo. Posebna pažnja je bila posvećena aspektima svakodnevne upotrebe jezika, bilo da je reč o imenovanju titula, zvanja i zanimanja žena u ženskom gramatičkom rodu, bilo da je reč o jezičkim formulacijama poput "dame i gospodo" ili terminu "gospođica". Nakon izlaganja panelistkinja, publika je imala priliku da postavi pitanja i otvori diskusiju o jezičkim normama, standardizaciji jezika i upotrebi rodno osetljivog jezika.

"Priručnik za upotrebu rodno osetljivog jezika" Hristine Cvetinčanin Knežević i Jelene Lalatović je nastao u okviru projekta “Ključni koraci ka rodnoj ravnopravnosti", koji sprovodi  Agencija Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN Women) i Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost, uz finansijsku podršku Evropske unije. Ideja autorki je bio da ovim Priručnikom ukažu na važnost upotrebe rodno osetljivog jezika  i olakšaju njegovu svakodnevnu upotrebu, kroz smernice i ilustrativne primere, sa ciljem povećanja vidljivosti i uključenosti žena u javnom životu. Izradu priručnika je koordinirala prof. dr Daša Duhaček, recenzirala ga je prof. emerita dr Svenka Savić, a na njegovoj izradi su učestvovale i Aleksandra Aksentijević i Ana Humljan. Zbog ograničenog tiraža, štampani primerak "Priručnika za upotrebu rodno osetljivog jezika" možete posuditi u biblioteci Centra za ženske studije, a elektronsko izdanje “Priručnika” možete preuzeti u ćiriličnoj i latiničnoj verziji .